tel: 011/3544-544, 3546-139  ponedeljak - petak od 9 - 17h
Vi ste ovde: PočetakČesta pitanja

Često postavljena pitanja

Ovde ćete pronaći pitanja sa kojima se susrećemo, gotovo svakodvno. Uglavnom su vezana za primenu Zakona o fiskanlim kasama i pratećim pravilnikom, mada iz iskustva, znamo da se po pravilu pravi odgvori uvek nalaze kod vašeg poreskog referenta - savetnika u Poreskoj upravi.

Da li će biti nove fiskalizacije u 2014?

Prema Obaveštenju o obustavi postupka javne nabavke Ministatva finsija, odnosno Poreske uprave, od 21.11.2013, zavedeno pod brojem: 404-01-465/2013-D0097, potpisaono od strane V.D Direktora gospdina Ivana Simiča,

nove fiskalizacije i novih fiskalnih kasa neće biti do daljnjeg. Pročitajte integralnu Odluku.

Back to top
Da li je tehnički pregled obavezan?

 

Ovu tematiku je Zakon o fiskalnim kasama jasno definisao Članom 30 gde kaže: "Obveznik je dužan da jednom godišnje obavi tehnički pregled fiskalne kase. Rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana prve fiskalizacije fiskalne kase.

Tehnički pregled iz stava 1 ovog člana ovlašćeni serviser je dužan da izvrši u roku iz člana 29 stav 1 ovog zakona i isti upiše u servisnu knjižicu. Tehnički pregled iz stava 1 ovog člana naročito obuhvata:
  • stanje servisne, programske i fiskalne plombe,
  • čišćenje štampača
  • proveru ispravnosti rada fiskalne kase pomoću funkcija iz člana 4 tačka 8) ovog zakona.
Troškove tehničkog pregleda snosi obveznik čija se visina utvrđuje ugovorom o servisiranju."

 

Back to top
Da li se izadaje račun za bezgotovinsko plaćanje?

 

Obaveza evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja.

 

Back to top
Izdavanje fiskalnog računa za avansno plaćanje?

 

Avansne uplate pre isporuke dobara iz maloprodaje se ne evidentiraju preko fiskalne kase u momentu prijema avansa, već na dan kada je kupac  preuzeo dobro  za koje je uplatio avans, i to tako što se u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja za deo koji  je  naplaćen avansno  (nezavisno od načina plaćanja avansa  gotovinom ili čekom) označava  opcija „ček“, a preostali deo, koji se naplaćuje u momentu preuzimanja dobra, evidentira se u bazi podataka fiskalne kase u zavisnosti od načina plaćanja kao „gotovina“, „ček“ ili „kartica“.
Saglasno prethodno navedenom,  gotovina primljena  po osnovu avansnih uplata može biti u jednoj kasi, odnosno na jednom uplatnom mestu, zajedno sa gotovinom koja je primljena po osnovu prometa dobara koji se evidentira preko fiskalne kase,  s tim što  uz  novac   moraju   postojati  i avansni  računi,  odnosno priznanice  kao  dokaz  o zatečenoj gotovini  u kasi, odnosno  na uplatnom mestu.
To bi značilo,  da na uplatnom mestu iznos gotovine ne može biti veći od zbira gotovine iz preseka stanja i svih  avansnih priznanica  na osnovu  kojih  je primljen avans u gotovom novcu.
Pri tome, Ministarstvo finansija napominje da način evidentiranja avansnih uplata nije propisan Zakonom.

 

Back to top
Da li se može naknadno evidentirati promet?

Naknadno evidentiranje prometa preko fiskalne kase ili fiskalnog printera po izdatim fiskalnim računima nije dozvoljeno, s obzirom da je privredni subjekt dužan da vodi evidenciju o blokovima izdatih računa izdatim u upotrebu na obrascu EFRU - Evidencija o blokovima fiskalnih računa izdatim u upotrebu.

Takodje, privredni subjekt je dužan da promet evidentiran preko fiskalnog računa unese u knjigu dnevnih izvešaja, tako što u obrascu EDI svakog radnog dana upisuje broj izdatih fiskalni računa.

Back to top
Kada nastaje obaveza izdavanja gotovinskog računa?
U slučaju kada se vrši promet dobara ili usluga na malo pravnom licu ili preduzetniku, privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da formira, odštampa i izda fiskalni isečak iskalne kase čime je evidentiran i taj promet. Privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da pravnom licu ili preduzetniku izda i račun ili drugi dokument u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost i da u tom računu (fakturi) upiše broj fiskalnog isečka na osnovu koga je promet evidentiran preko fiskalne kase.
 
Ovako označen račun (sa upisanim brojem fiskalnog isečka) služi kupcu dobra (pravno lice i preduzetnik) za pravdanje plaćanja u gotovom novcu, odnosno za isplatu gotovog novca u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu plaćanja u gotovom.
Back to top
Kako se menja adresa objetka?

Šta se radi u slučaju promene adrese ili premeštanja fiskalnog uredjaja iz objekta u objekat?

Promena adrese maloprodajnog objekta ( ili trajno premeštanje fiskalne kase ili fisklanog printera) u okviruistog subjekta (isti PIB), vrši se tako što korisnik kase predaje obrazac ZPO svojoj poreskoj upravi, od koje će dobiti novo rešenje. Na osnovu novog rešenja ili predatog ZPO ( overenog od strane poreske uprave ) serviser sme izvršiti promene adrese na kasi.

Poreskoj upravi na kojoj je registrovana firma predaje se:

  • Kopija osnovnog rešenja o fiskalizaciji
  • ZPO obrazac popunjen i overen ( u dva primerka )
  • Dokument:
    • Ako se radi o pravnom licu: Odluka ovlašćenog lica o prommeni adrese objekta.
    • Ako se radi o preduzetniku: Kopiju rešenje iz APR-a o promeni adrese objekta.

 

 

 

Back to top
Da li u kasi može biti depozit u sitnom novcu?
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00629/2006-04 od 4.10.2006. god.)

Saglasno članu 13. Zakona o fiskalnim kasama (Sl. glasnik RS“, br. 135/04), dnevni izveštaj je fiskalni dokument koji je obveznik dužan da formira i štampa jednom dnevno, na kraju rada. U dnevnom izveštaju se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja. Dnevni izveštaj, pored ostalih podataka, sadrži sledeće podatke: broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od sačinjavanja prethodnog dnevnog izveštaja do sačinjavanja tekućeg dnevnog izveštaja, vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu, kao i dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja dnevnog izveštaja.

Članom 15. Zakona propisano je da je presek stanja fiskalni dokument koji se formira i štampa po potrebi, na zahtev Poreske uprave ili za potrebe obveznika, u kome se evidentiraju totali prometa dobara i usluga, kao i totali sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase.

Prema tome, u skladu s navedenim odredbama Zakona, dnevni izveštaj je dokument kojim se evidentira total prometa dobara i usluga (gotovina, ček, kartica) po svim fiskalnim isečcima izdatim od momenta formiranja prethodnog dnevnog izveštaja i samim tim služi i kao dokument o ostvarenom prometu i u gotovom novcu.

Prema tome, presek stanja je dokument po kome se vrši kontrola totala evidentiranih prometa dobara i usluga, kao i totala sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase i kao takav, pored ostalog, služi i za usaglašavanje stanja gotovine u kasi sa evidentiranim prometom po osnovu evidentiranog sredstva plaćanja *gotovina*. Saglasno navedenom, stanje evidentiranog prometa dobara i usluga mora se slagati sa stanjem u kasi po svim osnovama plaćanja.

Takodje, napominjemo da je Zakonom o platnom prometu (Sl. list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003 i Sl. glasnik RS, br. 43/2004 i 62/2006), članom 32. stav 4. propisano da su pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu, uplate kod banke istoga dana, a najkasnije narednog radnog dana. To znači da, u konkretnom slučaju, privredni subjekt može deo gotovog novca evidentiranog u prethodnom dnevnom izveštaju da koristi za vraćanje kusura na početku sledećeg radnog dana, s tim što zatečena količina gotovog novca u kasi ne sme biti veća od zbira evidentiranog prometa u gotovom novcu u prethodnom dnevnom izveštaju i evidentiranog prometa u gotovom novcu u formiranom preseku stanja.
Back to top
Koje delatnosti su oslobođene fiskalne kase?

Delatnosti u okviru sledećih grupa delatnosti i ukoliko su obveznici paušalnog oporezivanja nemaju obavezu evidentiranja prometa putem fisklane kase možete pronaći u prečišćenom tekstu Uredbe vlade Republike Srbije ovde

Back to top
Koji su fiskalni dokumeti?

Fiskalni dokumenti su:

  • fiskalni račun,
  • nalog za ispravku,
  • presek stanja,
  • dnevni izvještaj, 
  • periodični izvještaj i
  • drugi posebni dokumenti, koji sadrže fiskalni logo, definisani Zakonom o fiskalnim kasama i odgovrajućim pravilnikom.
Back to top
Koji su obrasci potebni u maloprodaji?

U maloprodajnom objektu pored fiskalne kase ili fiskalnog printera potrebno je da imate:

  • Ugovor o servisiranju, tehničkoj podršci i održavanju fiskalnog uredjaja sa ovlašćenim servisom
  • Rešenje o fiskalizaciji fiskalog uredjaja
  • Istaknut Obrazac o obavezi izdavanja fiskalnog isečka (OB)
  • Istaknuto obaveštenje "UZMITE RAČUN" (OBFM)
  • Knjigu evidencije dnevnih izveštaja (EDI)
  • Blok naloga za ispravku (NI)
  • Blok fiskalnih računa (FR)
  • Blok evidencije o blokovima fiskalnih računa izdatim u upotrebu (EFRU)

 

Back to top
Prodaja preko interneta i fiskalna kasa?

Vlada Srbije je 30. avgusta 2010. godine donela Uredbu, po kojoj usled trgovine na malo posredstvom pošte ili interneta nije obavezno evidentirati ostvaren promet putem fiskalne kase.

Ako se, kao pravno lice, odlučite da vam prodaja preko interneta bude osnovna delatnost, u APR-u možete registrovati ili proširiti svoju delatnost šifrom:

4791 – Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta.

 

Back to top
Šta ako nije bilo prometa?

Obaveza formiranja dnevnog izveštaja ako je na dnevnom izveštaju stanje nula?

Privredni subjekt, je dužan da formira i štampa jednom dnevno na kraju rada dnevni izveštaj, bez obzira da li je i koliko prometa ostvario dnevno prometom dobara, odnosno pružanjem usluga i dužan je da nabavi i priključi terminal za daljinsko očitavanje dnevnih izveštaja iz fiskalne kase. Promet koji privredni subjekt ostvari prodajom dobara ili vršenjem usluga, dužan je da evidentira preko fiskalne kase, bez obzira da li se naplata vrši gotovinski ili bezgotovinskom uplatom na račun privrednog subjekta koji prodaje dobra, odnosno pruža usluge.

 

Back to top
Šta je fiskalizacija?

Fiskalizacija je postupak stavljanja fiskalnog uređaja (fiskalna kasa ili fiskalni printer) u funkciju evidentiranja prometa od strane poreskog organa uz asistenciju ovlašćenog servisa, odnosno fiskalnog sistema u funkciju kontrole prometa saglasno zakonu.

Back to top
Šta je fiskalna kasa?

Fiskalni uređaj je fiskalna kasa ili fiskalni štampač ili drugi uređaj za registrovanje prometa dobara i usluga unesenih u njenu bazu podataka o dobrima i uslugama koji se na propisani način saopštavaju kupcu dobara, odnosno korisniku usluga (klijentu) uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci ili drugom mediju fiskalne kase ili drugom fiskalnom uređaju, njihovo periodično evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne fiskalne kase ili fiskalnog štampača ili drugog fiskalnog uređaja kao i formiranje odštampanih fiskalnih dokumenata.

Back to top
Šta je GPRS terminal?

Terminal je uređaj za daljinsko očitavanje podataka iz fiskalne kase ili fiskalnog štampača koji osigurava dvosmernu komunikaciju sa fiskalnim uređajem i bežičnu dvosmernu komunikaciju sa serverom Poreske Uprave, čime omogućava zadavanje komandi od servera PU, očitavanje podataka iz fiskalnog uređaja i prenos tih podataka do servera PU.

Back to top
Da li postoji obaveza defiskalizacije fiskalne kase?

 

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00116/2007-04 od 16.7.2007. god.)

Odredbom člana 39. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04) propisano je da organ nadležan za vođenje odgovarajućeg registra može izvršiti brisanje obveznika iz tog registra kada obveznik podnese dokaz o brisanju iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika.

Dokaz o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa je rešenje Poreske uprave o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti  obveznika.

Pre dobijanja rešenja obveznik je dužan da fiskalnu kasu preda ovlašćenom servisu. Ovlašćeni serviser, u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, skida fiskalni modul i preuzima sve podatke iz fiskalne memorije fiskalne kase, o čemu se sastavlja zapisnik.

Obveznik ima pravo da prisustvuje preuzimanju podataka iz fiskalne memorije. Ovlašćeni servis je dužan da modul zaliven za kućište fiskalne kase čuva dok Poreska uprava pismeno ne odobri njegovo uništavanje.

Fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase uništava ovlašćeni servis u prisustvu komisije za uništavanje fiskalnog modula, koju obrazuje Poreska uprava od predstavnika ovlašćenog servisa i Poreske uprave.

O izvršenom uništavanju fiskalnog modula komisija sastavlja zapisnik. Saglasno odredbi člana 18. Pravilnika o postupku fiskalizacije, sadržaju evidencije o ovlašćenim servisima i serviserima i izgledu, sadržaju i načinu vođenja dosijea i servisne knjižice fiskalne kase („Sl. glasnik RS“, br. 140/04),  bliže je propisan postupak brisanja obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika.

Poreski obveznik koji prestaje da obavlja delatnost dužan je da podnese zahtev za odjavu/prestanak obavljanja delatnosti na Obrascu IPU-1 zaokruženjem opcije 4 – Odjava/Prestanak obavljanja delatnosti, preko ovlašćenog servisera.

Po prijemu  Obrasca IPU-1, poreski organ telefonskim putem obaveštava ovlašćeni servis o datumu i vremenu kada će postupiti po zahtevu obveznika za brisanje fiskalne kase iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti, koji ne može biti duži od dva dana od dana prijema Obrasca IPU-1 od strane poreskog organa.

Postupak brisanja otpočinje tako što ovlašćeni serviser u ovlašćenom servisu, u prisustvu ovlašćenog radnika poreskog organa i poreskog obveznika, ako to želi, najpre proverava da li je IB fiskalne kase identičan IB navedenom u dokumentaciji za fiskalnu kasu.

Ovlašćeni radnik poreskog organa proverava da li su fiskalna i programska plomba verodostojne i neošteđene, pa ako su rezultati tih provera pozitivni, dozvoljava ovlašćenom serviseru da iz fiskalne memorije odštampa periodični izveštaj za period od datuma i vremena odštampanog prvog fiskalnog isečka, pa do datuma i vremena odštampanog poslednjeg fiskalnog isečka zabeleženog u fiskalnoj memoriji, sa svim promenama poreskih stopa i svim resetima.

Kada ovlašćeni radnik poreskog organa primi periodčni izveštaj, dozvoljava ovlašćenom serviseru skidanje fiskalne plombe i fiskalnog modula iz fiskalne kase. Posle skidanja fiskalnog modula, ovlašćeni radnik poreskog organa popunjava i potpisuje Obrazac IPU-1. O postupku skidanja fiskalnog modula ovlašćeni radnik poreskog organa sastavlja zapisnik.

 Na osnovu zapisnika, poreski organ donosi rešenje o brisanju fiskalne kase iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti, najkasnije narednog radnog dana od dana sastavljanja zapisnika.

Na osnovu donetog rešenja Poreska uprava, najkasnije narednog dana od dana donošenja rešenja, briše fiskalnu kasu iz registra fiskalizovanih kasa. Odjava fiskalne kase obavezno se evidentira u delu 7. servisne knjižice fiskalne kase i overava potpisima i pečatima ovlašćenog servisera i ovlašćenog radnika poreskog organa.

Na isti način, saglasno članu 18. Pravilnika, postupa se i kod brisanja obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja jedne od registrovanih delatnosti (privrednog subjekta koji i dalje postoji i posluje) u propisanom registru.

Prema tome, u skladu s navedenim članom Zakona, kao i navedenim Pravilnikom, a imajući u vidu da je privredni subjekt privremeno prestao da obavlja delatnost za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, Ministarstvo finansija je mišljenja da je privredni subjekt koji privremeno prestane da obavlja delatnost za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase dužan da defiskalizuje fiskalnu kasu, odnosno da izvrši brisanje iz registra fiskalizovanih kasa.

Takođe, Ministarstvo finansija napominje da kada privredni subjekt ponovo otpočinje obavljanje delatnosti dužan je da fiskalizuje fiskalnu kasu, odnosno da se upiše u registar fiskalnih kasa, u skladu sa članom 38. Zakona.

 

Back to top
NEVEROVATNA PONUDA

fiskalni štampač HCP SECUNDA sa:

fiskalizacijom,

integrisanim GPRS terminalom,

10 termo rolni,

USB i RS232 konekcijom

secunda-web

20.000,00

+ PDV = 24.000,00 din.

Više detalja OVDE

Go to top